Autor: Margot Valstrem (Margot Wallström) Ministarka spoljnih poslova Švedske
Jedno od najvećih dostignuća 20. veka bilo je širenje demokratije i ekonomskog razvoja na globalnom nivou. Demokratija se pokazala kao najbolji oblik upravljanja.Ona donosi ekonomske i socijalne dobitke, kao i mir i stabilnost. Omogućava da se čuju glasovi, podstiče učešće i omogućava da se konflikti u društvu reše mirnim putem. Demokratska društva su jača u svetu koji se stalno menja.
Ipak, demokratija zahteva stalnu pažnju i angažman. Sloboda i prosperitet naših društava moraju se braniti i obnavljati svaki dan. Zato što danas, prvi put od 1970-ih, više ljudi živi u zemljama sa autoritarnim tendencijama, nego u zemljama koje ostvaruju demokratski napredak. Svet - opet - postaje manje slobodan, što se odnosi i na Evropu. Novinarima je sve teže izvršiti svoj posao. Civilno društvo i aktivisti za ljudska prava su ugroženi i proganjani. Otvorene debate su zatrovane agitacijom i mržnjom. Kada se uskraćuju ljudska prava i slobode, društva trpe i ograničavaju se prava građana i njihovi izbori. To utiče na poverenje javnosti u društvo i politiku.
Dobra vest je da ništa nije predodređeno. Zajedno možemo da preokrenemo trend. Zato je Švedska pokrenula Pokret za demokratiju. Povećaćemo našu podršku demokratiji širom sveta za promociju poštovanja ljudskih prava i vladavinu prava, za pomoć novinarima, borbu protiv korupcije i unapređenju jednakih prava i mogućnosti. Nema prave demokratije ako je polovina stanovništva iz nje izostavljena. Važan deo jačanja demokratije je stvaranje jednakosti između žena i muškaraca. Ovo čini život boljim za sve: društva u kojima žene imaju iste mogućnosti i obaveze kao i muškarci su prosperitetnije, zdravije i inovativnije.
Švedska će nastaviti da podržava reforme koje jačaju demokratiju na zapadnom Balkanu. Procesom integracije u EU postavljaju se jasni prioriteti na putu ka tom cilju. Biće potrebna snažnija odlučnost vlada u regionu. Implementacija Agende 2030 je globalna mapa puta za održivi razvoj i važno sredstvo za postizanje održivih demokratskih društava.
Izazovi za demokratiju razlikuju se od zemlje do zemlje, ali svi možemo da doprinesemo tako što ćemo se boriti za demokratiju u našoj sopstvenoj zemlji. Nadamo se da će nam se i Srbija i drugi pridružiti u ovim naporima. Naše zemlje imaju poseban odnos. Oko 130.000 Šveđana ima svoje korene u Srbiji, a još više Srba ima porodicu i prijatelje u Švedskoj. To dodatno osnažuje naše već jake veze.
Švedska je dugogodišnji zagovornik održivog razvoja i integracije u EU u Srbiji. Sarađujemo u širokom spektru oblasti kao što su policijska i ekološka reforma, kao i borba protiv trgovine malim oružjem. Na lokalnom nivou radimo sa gradskim upravama kako bismo ih pripremili za dan kada Srbija postane članica Evropske unije. Podržavamo rad civilnog društva za jednakost i transparentnost i protiv korupcije. Jedan od primera uspešne saradnje je naša podrška organizaciji CRTA koja radi sa transparentnošću i nadgledanjem izbora, zbog čega su dobili nagradu OEBS-a „Demokratski zaštitnik“ za 2018. godinu.
Ali, još više se može učiniti, bar da se pronađu načini da se ulije nada i donesu nove prilike mladim ljudima. Oni predstavljaju budućnost Srbije, ali u mnogim slučajevima napuštaju zemlju. Promovisanje društvene jednakosti i jačanje kohezije omogućili bi mladima da doprinesu i učestvuju u demokratiji.
Ponekad pomislim na priču o dedi koji priča svom unuku o tome kako ljudi doživljavaju bitku između dva vuka u njima samima. Jedan vuk je zao a drugi je dobar. Koji vuk pobjeđuje? pita dete. Onaj koga hraniš, kaže deda.
Ovo važi i za čitav svet. Moramo hraniti dobre sile. Zaštita demokratije znači zagovarati mir, prosperitet i društvenu jednakost. Nadam se da vi, posebno mlada generacija, želite da učestvujete u ovom poduhvatu.
